ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О ПОСТАВЉАЊУ СПОМЕНИКА ЧУЧУК СТАНИ

БЕОГРАД, 14. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски и Његово преосвештенство епископ тимочки Иларион потписали су данас Споразум о сарадњи за постављање у Неготину споменика Чучук Стани, која се раме уз раме са мушкарцима, борила за слободу српског народа.

Стаменковски је рекла да ће Чучук Стана, после два вијека, у свом Неготину, у својој Крајини, добити споменик какав заслужује, у непосредној близини споменика њеног супруга Хајдук Вељка. Она је истакла да ће то бити споменик јунаштву, херојству, аутентичности, интелигенцији и мудрости Чучук Стане, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије. "Ова хероина са собом носи читав корпус вредности које припадају не само нашим мајкама и женама, већ целом српском народу. Њена животна прича је упечатљива, важна и врло снажна", рекла је Стаменковски. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је за ову намјену издвојило 4,5 милиона динара /око 38.500 евра/. Чучук Стана /око 1795-1849/ била је друга жена Хајдук Вељка. Чучук Стана се родила око 1795. године у мјесту Сиколе, крај Неготина, у породици досељених Херцеговаца. По очевој жељи све три сестре су у младости носиле мушку одјећу, јер нису имале брата. Стана је била мала и крхка, због чега је и добила надимак чучук /мала/. За Чучук Стану се везују многе приче, укључујући и оне да се са Вељком тукла против Турака, бранила Неготин и да јеу тим борбама задобила четири ране, двије на нози, једну на рамену, а једну, направљену турским јатаганом, на потиљку. Пушком је баратала као прави ратник, сваку мету погађала је са огромном прецизношћу, а у седлу била сигурна и вјешта. Хајдук Вељко је погинуо 1813. године, а он и Стана нису имали дјеце. Послије Хајдук Вељкове погибије, избјегла је и живјела у Панчеву. Са Хајдук Вељком се упознала у кући неготинског проте 1812. године. Пришла му је и дрско запитала: "Зар твоји момци не знају Турке убијати, него девојачке дарове красти?". Вељко је након тога даривао и запросио. Стана се послије смрти Вељка удала за другог чувеног јунака, грчког капетана Јоргаћа, једног од вођа Хетеристичког устанка у Грчкој, са којим је имала троје дјеце. Капетан Јоргаћ је погинуо 1821. године у устанку Хетериста, међу којима је било и Срба, када су га Турци са 480 сабораца опколили у манастиру Секу, у сјеверној Молдавији, па су запалили барут и експлозив и изгинули заједно са Турцима. Чучук Стана се више није удавала. Године 1842. преселила се у Атину, заједно са дјецом, сањајући о повратку у Србију, али то није дочекала. Преминула је 1849. године. Сахрањена је у Атини. Некадашње београдске "Мале старе новине" о њој писале да се "зна за гробове њених синова, јер су обиљжени крстовима и плочама, а док јој је кћерка живјела, знало се и за Станин гроб, али након што је кћерка умрла, зарастао је гроб Чучук-Стане, који се налази покрај гробова њених синова, па на њему нема ни обиљежја, и прешао је у заборавност".