РАСЕЉЕНИ СРБИ ОКУПИЛИ СЕ НА ЗАВИЧАЈНОМ САБОРУ И МОЛИТВИ

ЛУКАВАЦ, 14. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Бријесници Горњој код Лукавца одржан је 11. Завичајни сабор Бријесничана и пољска јесења молитва, који су окупили расељене Србе са тог подручја с циљем да обезбиједе услове за одрживи повратак, јер је послије 30 година у селу које је бројало 570 становника, а 1995. године сравњено до темеља, обновљена само пет кућа и то у властитој режији.

Један од организатора окупљања Лазо Трипуновић, који је избјегао у Добој, изјавио је да су саборовање и некадашња чувена игранка за Мали Божић поново обновљени, јер окупљени тиме указују на присуство Срба који се не одричу свог родног краја. Он каже да се прије 11 година група ентузијаста окупила у намјери да посјете и очисте локално гробље, што је прерасло у саборовање с циљем стварања одрживог повратка. "У протекле двије године успјели смо направити један затворени објекат на мјесту порушене школе, изградили мост и све то из властитих средстава и подршку донатора", изјавио је Трипуновић. Своја огњишта су изградњом мањих објеката на порушеним темељима поново обновили Радомир Недић, Ратомир Николић, браћа Мићо и Љупко Петковић и Милош Ковачевић. Ковачевић, који је и предсједник Завичајног удружења мјештана Горње Бријеснице и живи у Прњавору, указао је на потребу уређења саобраћајне инфраструктуре од Тумара до овог мјеста, као и електрификација мјеста, које су више пута иницирани као приоритет федералним институцијама, али до сада безуспјешно. "Имали смо воду, струју, уводио се и телефон, али рат је све то прекинуо", подсјетио је Ковачевић. Душан Ненић, који живи у Брчком, рекао је да је 2004. и 2005. године аплицирао на програм обнове код федералних институција за обнову уништене куће и помоћних објекта како би оспособио имање од 120 дунума, али да пројекат није прошао. Предсједник Мјесне заједнице Тумаре Љубиша Мијатовић каже да је прије ратних сукоба Тумаре, Горњу и Доњу Бријесницу насељавало више од 2.500 Срба. У Тумаре се 2000. године вратило око 100 Срба, од којих су многи поново напустили своја огњишта када је прије двије године нестанком и убиством српских повратника овог краја видно нарушена безбједност. Мијатовић је навео да се данас тешко живи у ФБиХ због незапослености, гдје готово ниједан Србин није у јавној администрацији, а ту су и проблеми удаљености од школе, лоша инфраструктура... "Упркос томе постоји велика воља да мјештани осам повратничких насеља у Лукавцу остану на своме, што показује и данашња јесења молитва и сабор у Горњој Бријесници", рекао је он. Сабору су присуствовали начелници општина Петрово и Вукосавље у Републици Српској, Озрен Петковић и Зекеријах Бахић, предсједник Скупштине Брод Милош Станић, посланик из Добоја у Народној скупштини Републике Српске Данијел Јошић и замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић. Петковић је рекао да општина Петрово морално и у складу са могућностима финансијски помаже српске повратнике, и подсјетио да су у претходном периоду издвојили средства за изградњу објекта на мјесту порушене школе, као и за асфалтирање краће дионице уз подршку кабинета Предсједника Републике Српске. Он је подсјетио да је у више наврата о проблемима путне инфраструктуре, водоснадбијевања и електрификације разговарао са градоначелником Лукавца Едином Делићем, који је декларативно подржао ове захтјеве, али на чију реализацију се још чека. Станић је казао да је након протјеривања одређени број мјештана овог краја управо у Броду нашао спас, и да је задовољан уоченим пркосом да обнове огњишта својих предака. Јошић је истакао да велики број младих данас потврђује да нису заборавили своја родна мјеста и најавио да ће град Добој наставити да их подржава у њиховом напору да обнове своја огњишта и да послије тридесет година од прогона не забораве ко су, шта су и одакле су. Гогановић је навео да је данас дошао да подржи Србе овог подручја у околностима учесталих напада на православне вјерске објекте и гробља на подручју ФБиХ, те угрожену безбједност повратника. Парох пурачићки Милорад Панић служио је молитву у оквиру Сабора. Организациони одбор припремио је богат културно-умјетнички програм.