УРОШЕВИЋ: ОЈАЧАТИ МУЗИЧКУ СЦЕНУ И ВРАТИТИ ПРОФЕСИОНАЛЦЕ У ЗЕМЉУ

Оснивањем Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске стечени услови да се изводе музичко-сценска дјела на сцени Народног позоришта... План је да Народно позориште Српске угости важна регионална диригентска имена, како би маестре показале моћ женског извођаштва и снагу музике.

Разговарала: Ана БЕНЦУН БАЊАЛУКА, 16. НОВЕМБРА /СРНА/ – Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске има важну мисију - да ојача музичку сцену и да након више од 25 година школовања кадра омогући запослење, али и повратак у земљу музичким професионалцима који су морали отићи широм региона и Европе у потрази за послом, рекао је умјетнички директор и диригент оркестра Душан Урошевић. Урошевић је истакао да су оснивањем Симфонијског оркестра стечени услови да на сцени Народног позоришта буду извођени концерти и музичко-сценска дјела која овај национални театар сврставају у ред регионалних музичких кућа. НЕ ЗАБОРАВИТИ МОЋ МУЗИКЕ У СВИЈЕТУ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ "Та дела нас и као народ и државу чине видљивим. Не смемо заборавити колику моћ музика има са својим глобално препознатљивим језиком у свету културне политике, културне дипломатије и свим другим могућностима које она нуди", рекао је Урошевић у интервјуу Срни. Прва национална опера "Јазавац пред судом" Владе Милошевића, која је своју премијеру имала почетком новембра, јесте пројекат којим је дјелимично мисија Симфонијског оркестра испуњена. "Поставком ове опере на сцену Народног позоришта Српске успјели смо да у Бањалуку вратимо нашег врсног оперскoг пјевачa Младена Продана, као и режисера Милана Богдановића. Циљ нам је сада да се ова опера што чешће игра на сцени Народног позоришта јер је њен значај вишеструк", указао је Урошевић. Опера "Јазавац пред судом" настала је по чувеној приповијеци Петра Кочића, у либрето ју је преточио Ранко Рисојевић, а режију потписује Милан Богдановић. То је прва опера настала у БиХ давне 1977. године. ОПЕРА "ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ" - НАЦИОНАЛНО БЛАГО "По својој тематици је и национална, јер у фокус ставља малог човека, вечно актуелног и важног. Када се на једном место нађу имена попут Кочића, Милошевића, али и Ранка Рисојевића, онда испред себе имате национално благо", рекао је Урошевић. "Јазавац пред судом" изведен је 1978. године у Сарајаву и након тога играо укупно осам пута, и то посљедњи пут у Бањалуци 1981. године у Народном позоришту поводом 80. рођендана Владе Милошевића и 50 година његовог умјетничког рада. "Имајући у виду наведене околности и информације, ревитализација `Јазавца пред судом` десила се након више од 40 година, те је одговорност целог ауторског тима била велика. Крајњи резултат је да имамо дело музичко-сценског жанра које нас достојно може представити било где ван матичне куће, доносећи нови езотерични звук националног карактера", навео је Урошевић. Он је подсјетио да је Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске настао прије четири године као нова организациона јединица Народног позоришта, са жељом да прерасте у оперу. ЦИЉ – КУЛТУРНУ ПОЛИТИКУ ЗЕМЉЕ ПОКРЕНУТИ У НОВОМ ПРАВЦУ "Велику захвалност дугујемо предсједнику Милораду Додику, као и ресорном министарству, који су смогли снаге да оснују национални оркестар, који треба да културну политику земље покрене у новом и јачем правцу", рекао је Урошевић. Претходне три године Симфонијски оркестар успио је да организује концертне сезоне, али и да постави три оперска дјела, и то у условима у којима Народно позориште Републике Српске и даље званично нема оперу. "У новој сезони покренућемо концертни циклус `Маестре`, са жељом да фокус ставимо на жене диригенте, те их доведемо у наше Народно позориште Републике Српске. На тај начин покушаћемо да проблематизујемо улогу жене у свету уметничке музике, посебно на руководећим позицијама", рекао је Урошевић. КОНЦЕРТНИМ ЦИКЛУСОМ "МАЕСТРЕ" ПОКАЗАТИ МОЋ ЖЕНСКОГ ИЗВОЂАШТВА План је да Народно позориште Српске угости важна регионална диригентска имена, како би маестре показале моћ женског извођаштва и снагу музике. "Наставићемо даље рад на пројекту `Интродукције за дјецу`, у којем угошћавамо децу основних школа у мањим групама, те их упознајемо са светом музике у позоришту. Очекује нас и концерт за који планирамо да распишемо конкурс за младе људе, студенте завршних година првог циклуса студија, у којем ћемо им дати прилику да раме уз раме стану са оркестром и изведу класични концерт", напоменуо је Урошевић. Оркестар се у свом раду у протекле четири године трудио да превазиђе све проблеме који су се нашли на путу, али највећи изазови, према ријечима Урошевића, заправо и даље су присутни и са њима борба траје свакодневно. НЕОПХОДНА НОВА РАДНА МЈЕСТА КАКО БИ СЕ ПОПУНИО ГУДАЧКИ КОРПУС "Приоритет су радна места. Са епитетом симфонијског оркестра морамо добити нова радна места, јер тренутно имамо свега 13 запослених музичара, и то у гудачком корпусу. Потребна су нам нова радна места, и то она која ће попунити комплетни гудачки корпус, те на њега додати минимум вође дувачке секције", рекао је Урошевић. Он је напоменуо да храбри корак начињен при оснивању оркестра мора да буде настављен узлазном путањом, те да је у томе неопходна подршка Министарства просвјете и културе Републике Српске. "Већ три године нисмо добили позитиван став надлежног министарства, иако сва документа подносимо на време, а места желимо да попуњавамо изузетно рационално с обзиром на време и околности у којима живимо", рекао је Урошевић. Он је увјерен да ће се постојеће стање промијенити, као и да ће промјене донијети и рјешење за други највећи изазов - финансије. "Морам напоменути да је чудно да одређене манифестације имају већи буџет од наше целогодишње продукције, а и даље говоримо о националном оркестру и националној кући, кровној институцији културе", рекао је Урошевић.