БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ - СИМБОЛ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

БИЈЕЉИНА, 14. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Борислав Михајловић Михиз /1922-1997/, српски књижевни критичар, књижевник, драматург, сценариста, есејиста, путописац, пјесник, драмски писац и полемичар, преминуо је 15. децембра 1997. године.

Михиз, који је потицао из свештеничке породице, класичну гимназију завршио је у Сремским Карловцима. Студирао је српски језик и књижевност у Београду, а након студија запослио се као асистент у Музеју Вука и Доситеја. Био је књижевни критичар НИН-а, али је због дружења са тада неподобним Милованом Ђиласом био принуђен да напусти тај посао. Он је био и управник библиотеке Матице српске, а радио је и као умјетнички директор "Авала филма". Једно вријеме је био и уредник издавачког предузећа "Просвета", али је због неслагања са уредничком политиком напустио овај посао. Са Миром Траиловић отворио је позориште "Атеље 212" и постао његов умјетнички савјетник. Михиз је утицао на многе личности из културног и јавног живота, између осталих на: Мићу Поповића, Војислава Ј. Ђурића, Добрицу Ћосића, Дејана Медаковића, Борислава Пекића, Мешу Селимовића, Иву Андрића, Матију Бећковића, Милована Ђиласа и Данила Киша. Он је био сарадник листова: НИН, "Политика", "Књижевне новине", "Књижевна реч", "Дневник", загребачки "Вјесник", љубљанско "Дело", бечки "Ди пресе"... Михиз је носилац многих књижевних награда међу којим су "Стеријина" за драму "Бановић Страхиња", као и за драматизацију Нушићеве "Аутобиографије", те награда "Милош Црњански" за прву књигу "Аутобиографија - о другима". Објављивао је пјесме, књижевне критике, есеје, путописе, полемике и драме. Из његовог пера изашло је више драматизација познатих књижевних дјела. Београдска позоришта, као и више других сцена, широм тадашње Југославије, изводили су Михизове драме.