МАКС ПРИМОРАЦ СЕ УСУДИО ДА СВОЈЕ МИСЛИ ИЗНОСИ ЈАВНО, ЗА САРАЈЕВО СЛОБОДА МИШЉЕЊА НЕПРИХВАТЉИВА

БАЊАЛУКА, 13. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - За Сарајево је и слобода мишљења неприхватљива, а сада је мета прогона Макс Приморац јер се усудио да размишља и своје мисли јавно износи, рекао је лидер СНСД-а Милорад Додик.

Додик је оцијенио да је за Сарајево једноумље образац њиховог функционисања, а да је свако ко изађе из тог оквира осуђен на медијски линч. "Сада је мета прогона Макс Приморац, јер се усудио да размишља и своје мисли јавно износи. Одређени ставови Макса Приморца мени су прихватљиви, са неким нисам сагласан. Али његово право је да има своје погледе на стање и односе у БиХ и нико му то право не смије оспорити", навео је Додик. Како је рекао, посебно је забрињавајуће када то ради некадашњи реис Мустафа Церић. "Када се религија упетља у политику, увијек доноси радикализам. Као да Сарајево није и превише радикализовано и искључиво. Јер, кад Алкалај парама грађана Републике Српске заступа само ставове Бошњака, онда је то на мјесту. Када Приморац о свом трошку говори шта мисли, онда је то повод за хајку", каже Додик. Према његовим ријечима, у томе је суштина проблема Сарајева. "Није им спорно шта се говори, већ ко говори. Њихова `слобода мишљења` важи само док се понавља унапријед задати став. Све изван тог круга проглашава се опасним, непријатељским или издајничким", написао је Додик на Иксу. Зато данас, додао је, није на удару само Макс Приморац, већ сама идеја да у БиХ може постојати другачије мишљење. "Друштво које прогони мисао, не брани истину - оно само потврђује сопствени страх од ње", закључио је Додик. Виши научни сарадник у Фондацији "Херитиџ" Макс Приморац рекао је на међународној конференцији у Загребу посвећеној Дејтонском мировном споразуму да су бонска овлашћења главни кривац за одлазак становништа из БиХ, нефункционалност економије и велику етничку нетрпељивост. Сарајевски медији пишу да је Приморац у свом обраћању изнио низ контроверзних ставова о уставном уређењу БиХ, улози међународне заједнице и положају конститутивних народа, те да је највише пажње изазвала његова тврдња да је, због положаја Хрвата у БиХ, "једино реално рјешење формирање трећег ентитета".