ПОДНЕСЕНЕ ПРИЈАВЕ ЗА УТАЈУ 5,3 МИЛИОНА КМ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА

Маричић је истакао да је лани наплаћено готово 4,5 милијарди КМ јавних прихода или више за 416 милиона КМ него у 2024. години, те указао да су настављени трендови из ранијих година у расту наплате ових прихода

Разговарао: Ненад БЕРЕТА БАЊАЛУКА, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Пореска управа Републике Српске поднијела је 37 извјештаја о кривичним дјелима за која постоји основана сумња да је њиховим извршењем утајен порез од 5,3 милиона КМ, изјавио је у интервјуу Срни директор Управе Горан Маричић. Маричић је појаснио да су то углавном кривична дјела утаје пореза и доприноса, а надлежна тужилаштва ће оцијенити да ли ће бити вођен кривични поступак. Он је навео да је током више од 4.000 теренских и канцеларијских контрола откривено више од 23 милиона КМ новоутврђених пореских обавеза, те да је издато прекршајних налога у вриједности већој од једног милиона КМ, а да је у 3.950 контрола промета преко фискалних каса утврђено 2.137 неправилности. "То све не говори о постојању финансијске недисциплине или да постоји значајан број неодговорних појединаца који не врше пријављивање својих прихода и радника. То говори о томе да имамо добро управљање контролом, односно управљање ризицима и ефикасно планирање контрола", истакао је Маричић. Према његовим ријечима, Пореска управа за то максимално користи инспекторе који врше контроле на терену. ЕВИДЕНТИРАН ДУПЛО ВЕЋИ ПРОМЕТ УВОЂЕЊЕМ Е-ФИСКАЛИЗАЦИЈЕ Маричић је напоменуо да је потпуно спроведена е-фискализација којом се Пореска управа бави већ двије године у два обухвата пореских обвезника. "Сада вршимо анализу ефикасности примјене електронске фискализације, јер нам омогућава, прије свега, успјешније контроле. Будући да сада имамо пуно више података, можемо правити одређене анализе", рекао је Маричић. Он је навео да те анализе представљају добру основу за управљање ризицима, односно користе се за боље планирање контрола без обзира на то да ли је ријеч о теренским или контролама промета преко фискалних каса. "Новом фискализацијом имамо значајно већи обухват него раније и дупло већи евидентирани промет. То нам је корисно за смањење сиве економије", нагласио је Маричић. Он је указао да сама чињеница да је сада већи број обвезника који евидентирају промет преко фискалних каса даје наду у додатно повећање фискалне дисциплине и смањење сиве економије. СТРАТЕШКО ОПРЕДЈЕЉЕЊЕ – СМАЊЕЊЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ БАРИЈЕРА ПРЕМА ОБВЕЗНИЦИМА Маричић је навео да Пореска управа Републике Српске већ дуги низ година биљежи позитивне трендове, прије свега у наплати јавних прохода и ефикасности рада који се на различите начине мјери. Он је рекао да је коефицијент ефикасности рада Пореске управе када је ријеч о односу потрошеног новца на администрацију и наплаћених прихода сада 0,93, односно за потрошену једну КМ Управа наплати 116 КМ јавних прихода, што је на европском нивоу. "Што се тиче свих осталих параметара ефикасности рада Пореске управе, стратешко нам је опредјељење да смањимо административне баријере према пореским обвезницима, односно да им олакшамо да испуне законом утврђене обавезе", нагласио је Маричић. Он је напоменуо да већ годинама постоје могућности да порески обвезници подносе пријаве у електронској форми, што значи да не морају долазити у Пореску управу. "Регистровани порески обвезници имају могућност електронске комуникације. То је двосмјерна и сигурна дигитална комуникација у смислу подношења захтјева, добијања одређених увјерења, рјешења, електронске комуникације са банкама о достављању аката о принудној наплати", навео је Маричић. Он је указао да са Нотарском комором Републике Српске постоји спразум да нотари имају приступ евиденцијама Пореске управе о плаћању пореза на непокретности, чиме је олакшано купцима и продавцима јер више не морају да долазе у Управу по увјерења. "И даље смо опредијељени да те услуге дижемо на виши ниво, јер то штеди вријеме и новац пореским обвезницима и повећава ефикасност рада Пореске управе, али и добровољну наплату пореза", нагласио је Маричић. НАСТАВЉЕНИ ТРЕНДОВИ РАСТА НАПЛАТЕ ЈАВНИХ ПРИХОДА Маричић је напоменуо да је лани наплаћено готово 4,5 милијарди КМ јавних прихода или више за 416 милиона КМ него у 2024. години, те указао да су настављени трендови из ранијих година у расту наплате ових прихода. Он је навео да се биљежи повећање наплате по готово свим структурама прихода и указао да је наплата директних пореза већа за шест одсто. "За 12 одсто више наплаћено је доприноса, а 10 одсто више осталих јавних прихода. Код пореза на доходак наплата је била већа за 16 процената. Код пореза на добит нешто је мања наплата, док је наплата таксе и накнаде већа за 13 одсто", рекао је Маричић.