УСВОЈЕН БУЏЕТ ГРАДА ОД 98,6 МИЛИОНА КМ

БИЈЕЉИНА, 15. АПРИЛА /СРНА/ - Скупштина града Бијељина усвојила је данас буџет града од 98,6 милиона КМ, а амандманима скупштинске већине седам одсто средстава је прераспоређено по ставкама.

Шеф Клуба одборника СНСД-а Александар Остојић оцијенио је да се народни новац у Бијељини арчи, наводећи да је буџет за Кабинет градоначелника увећан чак 3,7 пута, док је за здравство предвиђена један КМ по глави становника, називајући то малигним дијелом буџета. "Поносан сам што је буџет за аграр 4,5 милиона и највећи је у историји Бијељине, али док ми усвајамо све већи буџет, Градска управа све више касни са исплатама пољопривредницима којима су тек недавно исплаћена дуговања из 2024. године", указао је Остојић. Одборник РСС Данијел Перић питао је градоначелника и јавност да ли су оправдана средства у буџету од 100.000 КМ за репрезентацију градоначелника или 200.000 КМ превиђених за додјелу грантова? "Зашто се не крпе ударне рупе на улицама и у шта се троши 320.000 КМ издвојених за санацију ударних рупа?", питао је Перић и најавио да ће сам крпити рупе у асфалту ако то надлежни не одраде до 1. маја. Он је рекао да је у протеклих пет година у Бијељини издвојено пола милиона КМ за кишну канализацију, а центар града је за вријеме падавина и даље као мала Венеција. "Хоће ли спортски клубови добити новац или ће спорт умријети у Бијељини?", питао је Перић и додао да сви клубови имају феноменалне резултате и промовишу град у свијету, а без финансирања су још од 2024. године. Градоначелник Љубиша Петровић поново је на скупштинској сједници тражио више времена за обраћање од пет минута предвиђених Пословником. Умјесто о буџету са говорнице је говорио о потреби измјене Пословника Скупштине града, те напустио сједницу након што је најавио да неће више учествовати у раду Скупштине града. Александра Михајловић из градског Одјељења за финансије рекла је да је током три јавне расправе на нацрт буџета стављено 25 примједби од којих је девет испоштовано, три су дјелимично уважене, 13 није испоштовано, а то су већином били захтјеви за повећање плата нижим буџетским корисницима.