ХЕРОЈСКИ ЛЕТ БЕОГРАД-ПОДГОРИЦА УСРЕД АГРЕСИЈЕ НАТО-а

ЗВОРНИК, 24. МАРТА /СРНА/ - Многи припадници некадашње Војске Југославије су, током агресије НАТО-а прије 27 година, понесени патриотизмом и јунаштвом предака, херојски дали животе у одбрани отаџбине, често ризикујући и када је смрт била потпуно извјесна, изјавио је Срни пилот-навигатор југословенске војске Љутомир Рундић.

Истичући да државна заједница Србија и Црна Гора по својим војним и другим капацитетима није била пријетња ниједној европској земљи учесници агресије, Рундић је рекао да тим злочинцима није сметало да бомбардерима са висине убијају српску нејач и разарају државу бомбама напуњеним осиромашеним уранијумом, чије се посљедице и сада осјећају. Рундић је подсјетио да су напади на СР Југославију почели 24. марта 1999. године нешто послије 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, након чега је југословенска влада исте ноћи прогласила ратно стање. "У борби са вишеструко надмоћнијом и технички супериорнијим агресором, јединице Војске Југославије прихватиле су неравноправну борбу и свим расположивим средствима и људством супротставиле се стоглавој немани на цјелокупном простору државне заједнице", истакао је Рундић. ЛЕТ БЕЗ ПРЕСЕДАНА Рундић је навео да ће увијек памтити догађај од 26. марта 1999. године, када је посада авиона "антонов 26" добила задатак да летом до Подгорице обави "важан војни задатак" и одмах се врати на полазно мјесто у Сурчин. "Претходне ноћи НАТО је гађао са двије ракете `томахавк` торањ терминалне контроле летења у Сурчину и хангар Хеликоптерске јединице МУП-а Србије који се налазио поред рулне писте аеродрома", испричао је Рундић. Он је нагласио да је то било упозорење које је званично упућено преко мировног изасланика Мартија Ахтисарија, а односило се на летење југословенског авиона "миг 29" који је претходно у неколико наврата изводио ратна дејства по непријатељу, а лоцирао га је "авакс", запријетивши да ће писта аеродрома бити бомбардована ако летови не престану. Рундић је навео да је летачка посада из Команде добила упутства о маршрути лета, фреквенцији на којој ће бити обавијештена ако их припадници НАТО-а открију, уз савјет да одржавају потпуну "радио-тишину", да лете на малој висини и воде рачуна о далеководима, дрвећу и конфигурацији терена. "Полетјели смо маршрутом преко Пожеге, затим према Мојковцу, те кањоном Мораче пратећи конфигурацију терена, држећи висину изнад терена од 60 до 100 метара, не скидајући поглед са маршруте да не закачимо нешто на земљи", рекао је Рундић, наводећи да је летачка екипа полетјела тог дана у 16.15 часова. Рундић се присјетио да је капетан Миле Рокнић пилот "Ане", како су од миља звали авион "антонов 26", лет држао на 520 километара на час и, пратећи терен готово залијепљен за тло, вјешто управљао овом грдосијом као да се ради у најмању руку о школском авиону "галеб", а не о авиону који има распон крила 29,2 метра, дужину 23,8 метара, висину 8,5 метара и масу од готово 20 тона без терета. "Осим страха да у бришућем лету авион закачи препреку на земљи и `авакса` изнад главе да открије лет, постојао је црв сумње да неки уморни резервиста није чуо наређење старјешине да не пуца на авион, постојала је још једна опасност за додатни страх - шта ће бити када напусте стрме обале кањона Мораче, да ли ће по прелету брдског дијела маршруте радари непријатељског носача авиона на Јадрану открити лет `Ане`, да јој у сусрет пошаљу `томахавк`", испричао је Рундић. Рундић је истакао да је пилот Рокнић налегао још више уз терен, те да је авион готово цијелу маршруту био у положају "нож", мијењајући час лијеви час десни нагиб, често се крећући до граничних нагиба, пратећи тако стрме стјеновите падине и кланце у чијем подножју се јасно видјела ријека Морача. ЧЕСТИТКЕ ГЕНЕРАЛА: СВАКА ЧАСТ, ЈУНАЦИ! Он је напоменуо да су прелетјели Подгорицу, не јављајући се никоме, а ако је неко и био на торњу или поред њега био је зачуђен појавом овог авиона који је срећно слетио на аеродром у Голубовцима. Он је истакао да је један од генерала који је био у авиону ушао у пилотску кабину и честитао на храбром лету ријечима – "Свака вам част, јунаци!". Рундић се присјетио да су у бришућем лету, прилијепљени уз земљу, прелетјели 222 километра за 27 минута на висини са које, док се гледа испод себе, заболе очи од брзине смјењивања слика теретна. По обављеном послу, повратак се одвијао по обрнутој маршрути, те је писту аеродрома у Сурчину "антонов 26" дотакао након 33 минута лета. "Био је то лет без преседана. Наоружаним и спорим транспортним авионом, у јеку најжешћих удара НАТО-а, прелетјети у бришућем лету у дневним условима око 450 километара за 60 минута на релацији на којој лет у једном правцу у нормалним околностима траје 70 минута", истакао је Рундић. СРЕЋА ПРАТИ ХРАБРЕ Рундић је навео да су сазнали да их је у повратку открио "авакс" и да су их два америчка "фантома" тражила у рејону Ваљева, али се нису усудили да се спусте испод 8.000 метара због српске противваздушне одбране, па им није успјело да их открију на ниској висини лета. "Нисмо знали да су наши прислушкивачи све вријеме слушали поруке авиона `фантома` које су размјењивали са `аваксом`, али нису смјели да обавијесте посаду `антонова` да не открију његову позицију радио-везом", рекао је Рундић. Рундић је истакао да су учесници овог лета својим подвигом потврдили ријечи изреке да срећа прати храбре.