ДУШАНКА ДЕЛЕЖАН СВЈЕДОЧИЛА О ПОГИБИЈИ СИНА ДЕЈАНА

НОВИ ГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Душанка Дележан из Новог Града у потресном свједочењу о страдању сина Дејана, који је са 19 година погинуо у Калиновику 1995. године, рекла је да ране нису зацијелиле и да бол не престаје, те да јој је тешко да прича о томе.

Дележанова је у свjедочењу Меморијалном центру Републике Српске испричала да је њен син Дејан имао ведар дух, да је био храбар, те да је након завршене средње школе планирао да упише вишу школу у Приједору. "Добио је позив и отишао 1994. године. Погинуо је 3. јуна 1995. године. Имао је 19. година", рекла је она. У свједочењу је навела да је Дејан био припадник Прве гардијске моторизоване бригаде, те да је једном по одласку из војске био код куће за Нову годину. "Чули смо се телефоном, звао је често из поште. Посљедње што је рекао било је: `Mама, води ми одавде`", присјетила се Дележанова и додала да јој је било јако тешко када је то чула. Она је испричала да је за погибију сина чула кад се вратила са пијаце и затекла мужа, који је био дошао са ратишта, и неке људе. "Они су сједили, не сјећам се који су то људи били. Питала сам шта је било, муж је пришао, зграбио ме и рекао да је наш Дејан погинуо", рекла је Душанка. Трагедија је била још већа јер су Дејаново тијело чекали мјесец дана, што је породицу сломило. "Кћерка је била осми разред, падала је у несвијест. Ми смо онако размишљали, можда је жив, сакрио се и чека да то прође", навела је Дележанова. Након мјесец дана Дејаново тијело је евакуисано хеликоптером и допремљено у лименом сандуку. "Рекли су нам да је погођен снајпером у главу. Нисмо могли ништа да видимо само његову густу плаву косу", рекла је Душанка. Она је испричала да јој Дејан долази у сан и да се у сну бори како да му каже да је он дошао, а има споменик. "Сањам, он куца и као дошао је. Ја мислим он је дошао, а ја знам гдје је он, како да му кажем да је у гробљу и да има споменик", навела је она. Након Дејанове погибије његови саборци су тражили породицу и посјетили их. "Требало им је дуго да нас нађу. Отишли смо на гробље, причали, плакали. Причали смо о Дејану. Његов друг Мишо рекао ми је да сваке године иде на то мјесто гдје је Дејан погинуо. Питао ме да ли желим и ја да одем, рекла сам да не могу да ми је то превише тешко", навела је Душанка. Испричала је да је Дејаново име на спомен-обиљежју у Калиновику, те да је добила фотографију од жене која је радила у пошти у вријеме кад је Дејан звао кући. "Његово име је и на спомен-обиљежју у Бањалуци, била сам, видјела. Неки дан ми је његов друг Драшко Маџар донио монографију Прве моторизоване бригаде и заставу. Рекао је да ме неће заборавити", навела је Дележанова. Њена кћерка се удала, има сина Луку, који личи на Дејана. Душанка се присјетила да је и сама имала тешко дјетињство, рођена је 1948. године у Соколишту код Новог Града, кад је имала пола године отац јој је погинуо несрећним случајем. "Била сам сама с мајком, тешко дјетињство. Мајка је имала неку минималну пензију. Кад сам завршила средњу школу запослила сам се у `Сану`, удала се 1974. године", испричала је она. Живот ове породице трагично се промијенио 3. јула 1995. године, кад је Дејан погинуо. Меморијални центар Републике Српске почео је јуче у Новом Граду снимање свједочанстава породица погинулих и несталих. У минулом рату погинуло је 338 бораца Војске Републике Српске из Новог Града, а више од 1.000 је рањено.