ЋУРИЋ: У МАЈУ ПОЧЕТАК ИЗГРАДЊЕ КОНГРЕСНОГ ЦЕНТРА

TРЕБИЊЕ, 25. МАРТА /СРНА/ - Градоначелник Tребиња Мирко Ћурић изјавио је да о значају Самита енергетике говори 900 учесника, као и велики број компетентних људи из 15 држава који му присуствују, те истакао да се у мају очекује почетак изградње конгресног центра у овом граду, што је био и један од закључака претходних самит.

Ћурић је новинарима рекао да путем Самита енергетике град развија све кључне правце кретања - енергетику, пољопривреду и туризам. Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић нагласио је да Република Српска има знатан развојни потенцијал од енергетских пројеката које треба да обезбиједе самосталност, стабилност и енергетску независност. "Инвестицијама у електричну енергију желимо да видимо побољшан БДП, коригован спољнотрговински биланс у корист веће покривености извоза увозом, а с друге стране користимо их да обезбиједимо да наша привреда задржи ниво конкурентности у погледу цијена електричне енергије који је имала до сада", рекао је Рачић новинарима. Генерални директор "Електропривреде Србије" Душан Живковић изјавио је да ће за овај вијек бити потребно обезбиједити велике количине електричне енергије. "`Електропривреда Србије` у том смислу пустила је нових 426 мегавата из сопствене производње, а с друге стране више од 1.000 мегавата се појавило независних произвођача електричне енергије, па видимо да производња електричне енергије постаје занимљива делатност", истакао је Живковић. Предсједник Одбора директора "Електропривреде Црне Горе" Милутин Ђукановић рекао је да је енергетика историјска шанса за цијели регион, а да је суштина Самита енергетике размјена идеја. Савјетник министра рударства и енергетике Србије Милан Алексић истакао је да Србија има снажно опредјељење ка зеленој транзицији и да је много тога урадила у том смјеру, те да је усвојено неколико битних докумената. "План улагања је велики, а улагаћемо 15 милијарди евра до 2035, што у производне капацитете, што у преносну мрежу. Мислимо да је регионална сарадња јако битна, зато улажемо доста у преносни систем. До 2035. планирамо да уложимо више од милијарду са више од 1.000 километара нових далековода", навео је Алексић.