ЋОСИЋ: НЕМЈЕРЉИВ ДОПРИНОС ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА ТОКОМ РАТА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је данас да је немјерљив допринос здравствених радника током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата и да ће њихова улога остати трајно упамћена.

Ћосић је током обраћања након отварања Парка великана српског здравства у кругу Болнице "Србија" у Источном Сарајеву рекао да се овим спомен-обиљежјем одаје почаст свим медицинским радницима, који су у најтежем периоду, од 1992. до 1995. године лијечили народ. Он је навео да је у пет болница тадашњег Српског Сарајева обављено више од 700.000 здравствених услуга, што, како је рекао, говори о пожртвованости медицинског особља у изузетно тешким условима. "Тај број говори о пожртвованости како доктора, тако и комплетног медицинског особља", истакао је Ћосић. Ћосић је навео да је у изградњу парка посвећеног здравственим радницима уложено око 734.000 КМ. Директор Болнице "Србија" Небојша Шешлија истакао је да су здравствени радници током рата поставили темеље здравственог система Републике Српске. Он је подсјетио да је више од 400 љекара српске националности било приморано да напусти Сарајево, те да су у тешким условима формирали здравствене установе. "Наши хероји у бијелим мантилима били су раме уз раме са борцима и борили се за живот када је било најтеже", нагласио је Шешлија. Ратни хирург и некадашњи директор Болнице Славко Ждрале истакао је да је ово мјесто сјећања, поноса и поштовања према здравственим радницима Сарајевско-романијске регије који су свој рад уградили у темеље Републике Српске. Он је захвалио граду Источно Сарајево и градоначелнику за реализацију овог пројекта, истичући значај очувања културе сјећања. "Данас смо овдје да одамо захвалност и онима који више нису међу нама, али и свима који су допринијели развоју здравства на овом подручју", навео је Ждрале. Ждрале је истакао да су медицински радници знањем успјели да направе то што су направили и да ништа не би било могуће да нису дјеловали као тим. Он је навео да статистички подаци говоре да се резултати ратне хирургије у болницама Сарајевско-романијске регије не разликују од свјетских. "Ништа нисмо заостали у погледу стручности од онога што се дешавало у Вијетнаму, Ираку, док смо у погледу логистике били много слабији", нагласио је Ждрале. Први министар здравства Републике Српске Драган Калинић подсјетио је да је то било доба великог ентузијазма и жртвовања. "Овај споменик достојан је наших хероја у здравству, који су се жртвовали и предано радили на збрињавању нашег народа у тешким ратним временима", закључио је Калинић. У Источном Сарајеву данас је свечано отворен парк и откривен споменик посвећен здравственим радницима који су током рата дали значајан допринос лијечењу становништва и очувању здравственог система Републике Српске. Овај парк изграђен је у част великанима српског здравства који су поднијели велику жртву у Одбрамбено-отаџбинском рату, а пројекат, чију је реализацију 2024. године започео и финансирао град Источно Сарајево, представља значајно спомен-обиљежје и уређен јавни простор. У централном дијелу парка налази се спомен-обиљежје у облику крста и интерактивни дигитални панели са подацима о ратним болницама, медицинском особљу и броју лијечених рањеника и цивила, а овај простор осмишљен је као вишенамјенска цјелина са пјешачким стазама и различитим садржајима. Током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата на подручју тадашњег Српског Сарајева постојало је пет ратних болница - "Коран" на Палама, "Жица" у Блажују, болница Главног штаба Војске Републике Српске на Сокоцу, као и болнице "Касиндо" и "Ернест Грин" у Нахореву, у којима се лијечило око 700.000 пацијената.