СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊА СРПСКОГ НАРОДА МОРАЈУ ДА ОСТАНУ ДИО КУЛТУРЕ СЈЕЋАЊА СРБА

ДОЊА ГРАДИНА, 19. АПРИЛА /СРНА/ - Сјећање на Јасеновац и Доњу Градину и сва страдања српског народа морају да остану дио културе сјећања Срба, порука је данашњег комеморативног скупа поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Наглашено је да та култура сјећања није у смислу да се позива на освату него да се спријечи страдање људи без обзира ко они били. Његова светост патријарх српски Порфирије истакао је да нема узвишенијег ни моћнијег мјеста са којег се живоносни поздрава - Христос васкрсе може даље чути него са мјеста распећа невиног Господа Исуса Христа код Јерусалима или у Доњој Градини на мјесту најстрашније голготе српског народа. Предсједник Србије Александар Вучић истакао је да ће Београд обезбиједити новац за изградњу Меморијалног центра у Доњој Градини у коме ће свако да буде добродошао. Лидер СНСД-а Милорад Додик подсјетио је да Срби морају да сачувају своју тешко стечену слободу за коју су пале многе жртве. "Ми смо научили шта значи имати државу као залог слободе", рекао је Додик. Указао је да ће бол која је просута у усташком логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини живјети вијековима. Специјални изасланик за надзор и борбу против антисемитизма у америчком Стејт департменту Јехуда Каплун рекао је да су то вапаји које не можемо утишати и не можемо игносрисати. Он је истакао да је Доња Градина света земља, мјесто неизрецивог ужаса и болан подсјетник на оно што се догађа када се зло не контролише, те истакао да је неопходно сјећати се вапаја оних чијом крвљу је натопљена земља Доње Градине и Јасеновца. Предсједник Израела Исак Херцог поручио је данас да је Доња Градина подсјетник на зло које је чињено у име мржње, али и симбол неопходности борбе против свих облика безразложне мржње и режима који је отврено подстичу. Он је навео да је једини злочин хиљада и хиљада убијених Срба, Јевреја и Рома у системима јасеновачких логора у Независној Држави Хрватској /НДХ/ био то што су се усудили да постоје. На крају је истакнуто да сјећање на жртве геноцида треба да буде обавеза, пут ка будућности која ће поштовати сваки људски живот. У Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице данас је у присуству највиших званичника Републике Српске и Србије обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту - Доњој Градини у НДХ. Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године и 81 годину од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац заједнички обиљежавају владе Републике Српске и Србије. Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формирана је августа 1941. године. Посљедњи преживјели заточеници усташког концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945. године да би се спасили из те фабрике смрти, највеће на југоистоку Европе. Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.