РОНЧЕВИЋ МРАОВИЋ: НАЦИОНАЛНА СРАМОТА ШТО ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У НДХ НЕМА СВОЈЕ ИМЕ

БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Гојко Рончевић Мраовић, који је као дијете преживио ужасе дјечијег логора Јастребарско, изјавио је Срни да је национална срамота то што Срби 81 годину од пробоја логораша и ослобођења Јасеноваца немају назив за геноцид који је над њима почињен у НДХ нити је парламент Србије усвојио резолуцију о усташком геноциду.

Рончевић Мраовић нагласио је да ни он, ни његове пријатељице које су преживјеле усташки логор као дјеца - Смиља Тишма и Јелена Бухач Радоњић иако закорачили у десету деценију никада неће престати да свједоче о монструозности злочина, али да је потребан и глас институција. "Велика је то срамота. Јевреји, Роми, Јермени су геноциду који је чињен над њима дали име. Ми не. Политичари стално нешто калкулишу", рекао је Рончевић Мраовић. Он је навео да је у протеклој деценији имао низ разговора са највишим званичницима Србије о потреби доношења резолуције о усташком геноциду и да су сви сагласни да је она потребна, али да нико за њу, када дође пред парламент, не гласа. "Једна група посланика је и недавно поднела захтев за ту резолуцију. Подношена је неколико пута. Нису је подржали ни власт ни опозиција. За први поднесак предлога резолуције гласао је чак и покојни Јожа Броз, унук Јосипа Броза Тита. Међу 20 посланика и он је гласао за резолуцију иако је Тито највећи непријатељ српског народа свих времена и онај који је расточио српску нацију", рекао је Рончевић Мраовић. Рончевић Мраовић /91/ који је у Јастребарском обучен у усташку униформу и изабран у групу од шездесетак српске дјеце за "преваспитање", каже да не зна да ли је тада и званично прекрштен, али да је историјска истина да је уз знање кардинала Алојзија Степинца насилно покатоличено 250.000 Срба чиме се и хвалио Ватикану. "Он је био осуђен на 16 година, а требао је да буде осуђен на смрт. Све остало су празне приче", рекао је Рончевић Мраовић. Рончевић Мраовић, који је рођен у Трстеници, педесетак километара од Загреба и данас се живо сјећа призора полумртве и убијене српске дјеце у Јастребарском у које је доспио након убиства најмилијих у српском збијегу. "Они су ми заклали оца. Мајку су ми убили као и браћу од десет и три године, сестру од 13 година. У збегу су нас ловили као дивљач у лову по зими. Гањали су нас и убијали. Када кога стигну, закољу га. За јединим братом, који је поред мене преживео, трчали су 200 метара да и њега закољу, а пошто га нису стигли, пуцали су и ранили га. Ја сам био мали и мала мета па ме нису погодили", рекао је он. Рончевић Мраовић је навео да су партизани логор Јастребарско ослободили 26. авуста 1942. године, док су у Јасеновцу логораши били до 22. априла 1945. године. "Тито није дозволио да се Јасеновац ослободи. Он је све време рата сарађивао са усташама. Док год се не ослободе култа Тита и комунизма и не именују геноцид почињен над својим сународницима, Срби неће бити Срби", поручио је Рончевић Мраовић. На данашњи дан прије 81 годину посљедњи преживјели заточеници усташког концентрационог логора Јасеновац почели су пробој како би се спасили из највеће фабрике смрти на југоистоку Европе. Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен, а протеклих деценија се овим бројем од ревизиониста манипулише и он се драстично смањује. Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и у априлу 1945. године. Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000. Након Другог свјетског рата, у намјери да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти чиниле су све да се Јасеновац помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Tито никада није отишао у Јасеновац.