АРБУТИНА: ФОРМИРАМО БАЗУ ПОДАТАКА УСТАШКИХ ОБИЉЕЖЈА ЗА ЊИХОВО УКЛАЊАЊЕ У СВИЈЕТУ

БЕОГРАД, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Музеј жртава геноцида до сада је идентификовао неколико стотина усташких обиљежја истакнутих у јавном простору широм Европе и свијета и активно ради на формирању базе података која ће послужити њиховом уклањању, рекао је Срни директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.

Арбутина је навео да прецизан број усташких обиљежја истакнутих у бројним државама на споменицима, таблама удружења или грбовима спортских клубова, још није утврђен, али је у току истраживање. Он је навео да Музеј спроводи опсежна истраживања на основу архивске грађе, мемоаристике, периодике и осталих доступних извора, настојећи да кроз писане трагове утврди локације ових обиљежја. "Значајну помоћ Музеј добија и од српске дијаспоре, која је упозната са локалним приликама и располаже релевантним информацијама. Од њих добијамо податке, фотографије и, када је реч о појединачним лицима, кратке биографије, чиме додатно унапређујемо базу", рекао је Арбутина. Као резултат активности Музеја, Влада Шпаније донијела је 14. априла одлуку да уклони усташка обиљежја са гроба једног од највећих злочинаца 20. вијека Вјекослава Макса Лубурића, одговорног за смрт стотина хиљада Срба у Другом свјетском рату. "Очекујемо да одлука буде спроведена у наредна два месеца, а поред уклањања симбола, биће постављена и информативна табла где ће врло конкретно бити написано о каквом злочинцу је ријеч", истакао је Арбутина. Он се нада и конкретним резултатима у Аргентини, чијег амбасадора у Србији Освалда Марсику су угостили и разговарали о усташкој заоставштини у тој земљи. "Почетком јуна ћемо у Буенос Ајресу, у оквиру делегације Србије при Међународној алијанси за сећање на Холокауст /ИХРА/, присуствовати пленарном заседању. То ће бити прилика да додатно интензивирамо рад и да у наредном периоду очекујемо конкретне резултате", рекао је Арбутина. База која се формира је јединствена иницијатива која је потекла из Музеја жртава геноцида и проистиче из његове улоге као националне установе културе и матичне институције у области културе сјећања. "Према нашим сазнањима, слична иницијатива не постоји у институцијама које чувају сећање на Холокауст, пре свега зато што су нацистички симболи законом забрањени и врло ретко се могу пронаћи на тлу Европе", рекао је Арбутина. Он сматра да је недовољна упућеност европске јавности у страдање српског народа довела до тога да усташка обиљежја опстају деценијама широм Европе. Арбутина је нагласио да је Музеј претходних година посветио значају пажњу овом проблему и објавио бројне научне монографије на енглеском језику, угосто истакнуте стручњаке, организовао међународне научне скупове и успоставио континуирану сарадњу са релевантним институцијама широм свијета које се баве историјом Другог свјетског рата. "Управо су те активности створиле предуслове за покретање питања уклањања усташких симбола на чему ће Музеј инсистирати", закључио је Арбутина.