СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ И ДАЉЕ НАЈАКУТНИЈИ ПРОБЛЕМ

БЕОГРАД, 20. ЈУНА /СРНА/ - Удружење избјеглих, расељених и досељених лица "Завичај" из Београда указало је, поводом Свјетског дана избјеглица, да у Србији и даље нису ријешени њихови бројни проблеми, а да је најакутнији стамбено збрињавање око 6.000 породица.

Из Удружења су подсјетили да је у Србију током ратова деведесетих година дошло око 700.000 избјеглица из бивших југословенских република и око 210.000 расељених лица са Косова и Метохије након НАТО агресије на СР Југославију. Највећи број избјеглица у међувремену је добио држављанство Србије и трајно се интегрисао, док је један број отишао у треће земље, а веома мало их се вратило у мјеста из којих су прогнани. Истакнуто је да је најакутнији проблем стамбено збрињавање и да постоји потреба за рјешавањем овог питања за око 6.000 породица, од чега је само у Београду потребно изградити око 1.500 стамбених јединица. Указано је и на проблеме српских пензионера из Хрватске, БиХ и Словеније због неисплаћених пензија, као и на положај ратних ветерана којима није признат ратни стаж због недостатка документације изгубљене током ратних дешавања и избјеглиштва. Из Удружења су истакли и проблем тајних оптужница због којих се, како наводе, хапсе повратници у Хрватску, те указују да се слична пракса примјењује и на Косову и Метохији. Хрватска, како је наведено, кроз низ закона одузима пољопривредно земљиште избјеглим Србима, брише их из пребивалишта, док се уништавају и надгробни споменици, а исто чине и власти у Приштини. Удружење сматра да институције Србије недовољно реагују на ове проблеме, али су сагласни да је у посљедњих 10 година остварен напредак у очувању културе сјећања на српска страдања и културног идентитета избјеглих и расељених лица кроз бројне културне манифестације.