ТРИДЕСЕТ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА БЕЗ КАЗНЕ, У НЕДЈЕЉУ ПОМЕН

Биланс крвавог пира муслиманских паравојних јединица 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву – 42 убијена војника ЈНА и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ - У суботу и недјељу, 2. и 3. маја, навршавају се 34 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву над припадницима Југословенске народне армије /ЈНА/, недужним младићима и невиним цивилима, за чију смрт још нико није одговорао. Према програму, у недјељу, 3. маја, у 10.00 часова у Цркви Светог Георгија у Миљевићима у општини Источно Ново Сарајево биће служен парастос за убијене у Добровољачкој улици. У 11.00 часова у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву планирана је мирна шетња, након чега ће бити прислужене свијеће, те положено цвијеће и служен помен невиним жртвама на мјесту злочина. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. године убијено је најмање 28 припадника ЈНА. Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од којих 10 официра, 28 војника и четири цивила која су радила у ЈНА. Рањено је 26 лица у Дому ЈНА, по три у Радничком универзитету и на Скендерији, 30 у Команди Друге војне области, шест у Добровољачкој улици, те 26 на другим локацијама. Тада је рањено 71 војно лице, од којих 10 официра, 28 војника ЈНА и четири цивила. У извјештају Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина, овај догађај, као и убиства 2. маја, воде се под заједничким називом случај "Добровољачка", те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици. Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва тадашње БиХ Ејуп Ганић и руководство такозване РБиХ. Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута. ЗЛОЧИН И ДАЉЕ ЧЕКА КАЗНУ У Суду БиХ 27. октобра 2022. године почело је два пута одгађано суђење члану ратног Предсједништва БиХ Ејупу Ганићу и још деветорици некадашњих високих бошњачких војних и полицијских функционера оптужених за злочине почињене над припадницима ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, а овај судски процес још није добио епилог. На Суду БиХ 13. новембра 2024. почео је и одвојени поступак против Керима Лучаревића, који је оптужен у својству команданта Војне полиције Републичког штаба Територијалне одбране такозване РБиХ, а на терет му је стављено да није предузео мјере на кажњавању починилаца убистава и рањавања током напада на колону војника и цивила запослених у ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици, као и њиховог злостављања. Оптуженим у поступку "Ејуп Ганић и други" стављено је на терет да су 3. маја 1992. године у Сарајеву, у оквиру својих функција и овлаштења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН. Оптужница их терети и да нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, да нису спријечили ни казнили извршиоце, те да су помагали починиоцима након извршеног злочина. Представници институција Републике Српске већ годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха такозване РБиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "Зелених беретки", "Патриотске лиге" и других криминалних формација. При томе, општи је став из Републике Српске да Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, такође сноси велику одговорност што је предмет "Добровољачка улица" још без судског епилога. Некадашњи међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо, почетком 2012. године, донио је одлуку о обустави истраге против 14 лица, сматрајући да нису учинили кривична дјела која су им стављена на терет. Адвокат Милан Романић, у име оштећених породица Богдане Томовић и Гордане Гвозденовић, још 2012. године подносио је приговоре канцеларији главног тужиоца Тужилаштва БиХ поводом обавјештења од 23. јануара те године да се истрага у предмету "Добровољачка" обуставља. У Републици Српској све ове године указују на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Добровољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић и Исмет Бајрамовић Ћело. МУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ТУЖИЛАШТВУ БиХ ДОСТАВИО 117 ДОКУМЕНАТА У свим досадашњим извјештајима Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске је наводио да напади 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкој улици, представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата. У извјештајима се наводи и да је тај злочин потом прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у ЈНА. Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Републике Српске, након стравичног злочина почињеног над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "Бисера" и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица, отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајавских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву. Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске резултирале су извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извјештај Тужилаштву, достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно-записа – аудио-касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео-записа. Све наведено доказује постојање поменутих кривичних дјела и непосредно учешће осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању. Нажалост, и правосуђе БиХ и сарајевска политичка чаршија, остали су нијеми не само на ове доказе већ и на тврдње српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора, као и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду. ЛАЖНА ОБЕЋАЊА АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА ДА ЋЕ КОНВОЈ БИТИ БЕЗБЈЕДАН Кобног 2. маја 1992. године у 11.30 часова, око 200 припадника јединица Територијалне одбране такозване РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина и Емин Швракић, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом напали Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања. Тада је један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, из ватреног оружја ранио у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен и портир Дома Џевад Биџо. Заробљено је 10 припадника ЈНА и цивила на служби, и то потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим цивили Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић. Командант Друге армије ЈНА генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да деблокирају опкољене војнике, међутим, они упадају у засједу када је убијено шест припадника војске и уништен један транспортер. Остали војници остали су опкољени и, касније, заједно са особљем Дома ЈНА заробљени. Према свједочењима неких од жртава злочина у Добровољачкој, 3. маја око 8.00 часова одлучено је да командант Друге армије и војне колоне ЈНА генерал Кукањац напусти Команду Друге армијске области, међутим, војска и официри то нису дозволили. Око 13.00 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензија, првог команданта Унпрофора у БиХ и генерала Кукањца договорена је размјена предсједника такозване РБиХ Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из Команде на Бистрику ка Лукавици. Размјена је била договорена за 15.00 часова. Међутим, у Команду долази Изетбеговић са кћерком Сабином и пратњом у којој су, између осталих, били Златко Лагумџија и Јусуф Пушина. Према ранијем исказу једног од учесника колоне Маринка Милидрага, "уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбједан", војска је напустила касарну у 18.00 часова. На челу колоне, која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. "Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора", рекао је Милидраг и додао да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Он је навео да је пуцано и на обиљежено санитетско возило у којем је погинуо примаријус доктор пуковник Будимир Радуловић. "Убијен је и пуковник /Бошко/ Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Припадници `Зелених беретки` и `Патриотске лиге` извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали", испричао је Милидраг у једном од својих исказа. НОВО РОЧИШТЕ У ПРЕДМЕТУ "ГАНИЋ И ДРУГИ" 13. МАЈА На посљедњем рочишту у предмету "Ејуп Ганић и други", које је одржано 22. априла у Суду БиХ, свједок Тужилаштва БиХ Ђурађ Мајкић свједочио је о нападу на колону војника, убиству које је починио припадник "Зелених беретки", те о томе како је заробљен и спроведен у фискултурну салу у Сарајеву, гдје је био тучен и испитиван. Овај процес је и даље без судског епилога, а наредно рочиште заказано је за 13. мај. За напад на колону ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила, оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб и Исмет Дахић, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.