ЛИНТА: НЕМА ПРАВДЕ ЗА МАСАКРИРАНЕ СРПСКЕ ЦИВИЛЕ У ГРУБОРИМА И ОСТАЛИМ СТРАТИШТИМА

БЕОГРАД,25. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је поводом 31 године од масакра над српским цивилима у Груборима код Книна да је мчињеница да је и овај злочин остао некажњен потврда да хрватско провосуђе није независно и професионално, већ је у фукцији хрватске политике негирања и понижавања српских жртава.

Линта је подсјетио да се масакр над шест српских цивила у Груборима, који припада книнском селу Плавно, догодио чак 21 дан након злочиначке акције "Олуја", те указао да су у засеоцима Ђурићи, Дубајићи, Бурсаћи убијена најмање 32 српска цивила просјечне старости веће од 70 година, међу којима је било девет жена. "Неке од жртава убијене су хицима из ватреног оружја, неке заклане, а неке живе запаљене у властитим кућама. За овај монструозни злочин, као и за многе друге злочине над Србима, нико није осуђен. Сви оптужени су правоснажно ослобођени са лицемјерним и циничним образложењем да тобоже није било доказа", рекао је он. Линта је навео да су пред хрватским судовима за масовне злочине над више од 2.000 Срба током и послије злочиначке акције "Олуја" осуђена свега двојица припадника Хрватске војске и полиције на укупну казну увредљивих и срамних 17 година затвора од којих је један српске a други албанске националности. "Многи, који су сматрали да могу убијати српске цивиле и да им се ништа неће десити због тога били су праву", рекао је Линта. Он је нагласио да то јасно и недвосмислено показује да се Хрватска није суочила на својом мрачном прошлошћу и да је њен суштински темељ лажни мит о "домовинском рату" према коме су Југославија, ЈНА и крајишки Срби тобоже агресори и искључиви злочинци, а Хрвати наводно једине жртве и ослободиоци, саопштио је Савез Срба изб региона. Линта је поручио да је истина потпуно другачија и поново указао да Србија има националну, цивилизацијску и моралну обавезу да оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије. "Циљеви Меморијалног центра треба да буду, између осталог, борба за истину o страдању нашег народа у домаћој и међународној јавности, попис страдалих Срба, попис стратишта гдје су убијани српски цивили и ратни заробљеници, постављaње спомен плоча на бројна српска стратишта и чување трајног сјећања на српске жртве", закључио је он.