ПОКРЕТАЊЕ ЕКОНОМИЈЕ ЗАСНОВАНЕ НА ПОДАЦИМА - НОВА РАЗВОЈНА ФАЗА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Сет пројеката који се тичу економије засноване на подацима укључује израду дигиталних оквира за креацију такозваних мегарегистара који ће служити како држави тако и привредном сектору, нагласио је Вишњић

Приредила: Данијела Данојлић БАЊАЛУКА, 20. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Агенција за информационо-комуникационе технологије Републике Српске са пословном заједницом израђује сет пројеката који се тичу економије засноване на подацима, а укључује израду дигиталних оквира за креацију такозваних мегарегистара који ће служити како држави тако и привредном сектору, изјавио је Срни директор Агенције Дражен Вишњић. Вишњић је истакао да ће ови системи Влади Српске служити као основа за све социјалне и развојне политике, економску аналитику и инвестициону политику, процјену инфраструктурних, демографских и буџетских потреба на нивоу локалних заједница. Он је појаснио да ће се системи односити и на подршку оптимизацији државног апарата, планирање кадровских капацитета, обука и институционалне одрживости, праћење прихода, расхода и дуга у реалном времену, основу за инвестиције, предикцију тржишта рада те усклађивање образовног система са потребама економије. "Стварање предуслова за развој оваквих система је у току и кроз регулациони оквир доношења два кључна закона, Закон о електронској управи и Закон о дигиталним идентитетима, створиће се законски услови за покретање економије засноване на подацима", рекао је Вишњић у интервјуу Срни. БЕНЕФИТИ ЗА ПОСЛОВНУ ЗАЈЕДНИЦУ Вишњић је навео да се пословној информационо-комуникационој /ИКТ/ заједници омогућава да се кроз приватно-јавну сарадњу подигне на виши пројектни и развојни ниво у погледу развоја информационо-комуникационих технологија рјешења, а другим привредним гранама да на основу унапређеног дигиталног еко система побољшају своје пословање. Према његовим ријечима, осим дејта економи /Data economy/ са пратећом AI индустријом постоји глобални тренд развоја лоу етитјуд економи /Low attitude economy/, сервиса свемирских технологија, развоја напредне електронике, роботике и мехатронике, телекомуникација нове генерације и тзв. квантног рачунарства. "Наша ИКТ привреда није најизгледније позиционирана у партиципацији локалном и глобалном тржишту у овим новим економским гранама. Управо овдје лежи посебна активност Владе Српске кроз стварање регулаторног, организационог и техничког оквира, гдје ће домаћа привреда заједно са универзитетима подићи капацитете за развој у овим областима", нагласио је Вишњић. Практично речено, додао је он, ово је подстицајни оквир домаћој ИКТ привреди за сопствени развој у овим областима. Додаје да се трећи правац развоја домаће ИКТ привреде односи на успостављање специјализованих лабораторија за стандардизацију у овој области, гдје ће се кроз развој, а потом регионалну конкурентност подићи ниво производа и услуга на домаћем тржишту. "Све ове кумулативне мјере се односе на домаћу ИКТ привреду и мијењају досадашње симплификоване моделе подстицаја", рекао је Вишњић. Овај искорак Владе Републике Српске, како каже, има и стратешко утјелотворење у изради седмогодишње Стратегије Дигитална Српска која повезује електронску управу, секторску дигитализацију и развој иновативних специјализованих центара при универзитетима за вјештачку интелигенцију, телекомуникацције, електронику, роботику и мехатронику, дронове, мале сателите и квантно рачунарство. "Овакав приступ нас уводи у период научно вођене дигитализације, која је и постављена за основни циљ формирања Агенције за ИКТ Републике Српске", поручио је Вишњић. РЕСУРСИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ – ФОРМИРАЊЕ РЕСУРСНОГ ЦЕНТРА Вишњић је нагласио да Агенција у сарадњи са надлежним институцијама Владе Српске, привредом и академском заједницом ради на формирању функционалног ресурсног центра за подршку наведеним пројектима, а који укључују финансијске ресурсе ЕУ. "Ту су укључени грантови, фондови и други финансијски инструменти, научни, истраживачки и иновациони капацитети на међународном нивоу, те ресурси који произлазе из билатералне сарадње са државама, институцијама и међународним организацијама", рекао је Вишњић. Вишњић је указао на то да ће све наведено бити на директном располагању националном тријумвирату дигитализације Републике Српске, академској заједници, привреди и институцијама, док је у току формирање секторских савјета са улогом пројектовања и праћења имплементације Стратегије Дигитална Српска. "Република Српска је овим приступом први пут увезала све актере не само на стратешком плану, већ и плану конкретне операционализације", закључио је Вишњић.