Српска памти

10.04.2026

Time08:35:00

ПРИЈЕ 85 ГОДИНА ФОРМИРАНА УСТАШКА ТВОРЕВИНА НДХ

БИЈЕЉИНА, 10. АПРИЛА /СРНА/ - Навршило се 85 година од формирања усташке творевине НДХ која је имала систем концентрационих логора од којих је најзлогласнији био Јасеновац гдје је убијено око пола милиона Срба, а цијеле српске породице угашене.

БИЈЕЉИНА, 10. АПРИЛА /СРНА/ - Навршило се 85 година од формирања усташке творевине НДХ која је имала систем концентрационих логора од којих је најзлогласнији био Јасеновац гдје је убијено око пола милиона Срба, а цијеле српске породице угашене.



НДХ је била пуна логора, осим Јасеновца, ту су били Стара Градишка, Јадовно, Јастребарско, Госпић, вила "Лубурић", Даница, Ливно, Доња Градина, Ђаково, Керестинец, Крушчица, Лепоглава, Лобор, Паг, Ступачиново, Tења и Цапраг. Та творевина, основана на данашњи дан 1941. године, имала је расне законе и у њој су, осим Срба, прогањани и убијани Јевреји и Роми. На чело НДХ постављен је поглавник Анте Павелић, који је основао усташки покрет. Био је фашиста и ратни злочинац. Послије рата побјегао је у иностранство. Један од највећих заговорника прогона Срба био је министар образовања и вјере у НДХ Миле Будак. Након јавно изречених ставова о српском народу - покатоличавање, протјеривање и убијање Срба постаје национална политика. Надзор над свим логорима у Јасеновцу Павелић је повјерио Вјекославу Максу Лубурићу који је ово мјесто патње и страдања заточених Срба, Јевреја и Рома повремено посјећивао и чинио такве злочне да су га чак и Нијемци окарактерисало као "ментално болесног". Макс Лубурић побјегао је из НДХ преко Аустрије у Шпанију, гдје је убијен у атентату који је, наводно, извршила тајна служба СФРЈ. Војни суд СФРЈ осудио је Павелића у одсуству за ратне злочине, а умро је у Мадриду 1959. године од рана задобијених у атентату који је на њега двије године раније извршио Благоје Јововић. Након слома нацизма цјелокупни врх усташке НДХ је побјегао, а многи историчари су износили доказе о "пацовским каналима", којима су неки ватикански великодостојници помагали усташким политичким и војним функционерима да се склоне. НДХ представља једну од најужаснијих творевина нацистичких власти у Европи током Другог свјетског рата.

Српска памти

Timeприје 1 сат

ДОДИК: ЗАПАДНА СЛАВОНИЈА - БОЛ КОЈА ТРАЈЕ И НЕМА ЗАБОРАВА

ДОДИК: ЗАПАДНА СЛАВОНИЈА - БОЛ КОЈА ТРАЈЕ И НЕМА ЗАБОРАВА

БАЊАЛУКА, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Сваког 1. маја, са тугом која не јењава и поносом којим српски народ одаје почаст својим невино страдалим сународницима,...

Timeприје 2 сата

УБИСТВО ПОЛИЦАЈЦА РАДЕНКА ЂАПЕ ПРИЈЕ 34 ГОДИНЕ - ПУЦАЊ У МИР ПОД КОЗАРОМ

УБИСТВО ПОЛИЦАЈЦА РАДЕНКА ЂАПЕ ПРИЈЕ 34 ГОДИНЕ - ПУЦАЊ У МИР ПОД КОЗАРОМ

ПРИЈЕДОР, 30. АПРИЛА /СРНА/ – У Приједору су данас обиљежене 34 године од убиства полицајца Раденка Ђапе, који је прва жртва Одбрамбено-отаџбинског ра...

Timeприје 4 сата

НИ ПОСЛИЈЕ 32 ГОДИНЕ НЕМА ПРЕСУДА ЗА УБИСТВО ЧЕТВОРО МЛАДИХ СРБА

НИ ПОСЛИЈЕ 32 ГОДИНЕ НЕМА ПРЕСУДА ЗА УБИСТВО ЧЕТВОРО МЛАДИХ СРБА

ДОБОЈ, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела град...

Timeприје 5 сати

ЗЛОЧИНИ У ОПЕРАЦИЈИ "БЉЕСАК" НЕКАЖЊЕНИ 31 ГОДИНУ

ЗЛОЧИНИ У ОПЕРАЦИЈИ "БЉЕСАК" НЕКАЖЊЕНИ 31 ГОДИНУ

БЕОГРАД, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Протјеривање више од 15.000 Срба и убиство 283 људи, међу којима и 114 цивила, у хрватској акцији "Бљесак" остало је нека...

Timeприје 6 сати

КУЗМАНОВИЋ: ИЗЛОЖБА У ЕВРОПСКОМ ПАРЛАМЕНТУ - ДОПРИНОС ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ

КУЗМАНОВИЋ: ИЗЛОЖБА У ЕВРОПСКОМ ПАРЛАМЕНТУ - ДОПРИНОС ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ

БЕОГРАД, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић оцијенио је да ће изложба о Јасеновцу у Европском парламенту у Стразбуру доп...

Timeприје 6 сати

ТРИДЕСЕТ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА БЕЗ КАЗНЕ, У НЕДЈЕЉУ ПОМЕН

ТРИДЕСЕТ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА БЕЗ КАЗНЕ, У НЕДЈЕЉУ ПОМЕН

Биланс крвавог пира муслиманских паравојних јединица 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву – 42 убијена војника ЈНА и цивила, и то у Дому ЈНА један, Ра...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.